Ponovo zavirili u Krivi Vir i divili se raskošnim cvetovima Kosovskih božura. Nakon toga na Tupižnici udisali mirise jorgovana i uživali u pogledu…
Očaran sam ovim cvećem. Bojom, izgledom, staništem koje im je priroda udesila, a stanuju u hrastovoj šumi nadomak sela Krivi Vir, tik iznad mesta gde izvire Crni Timok.
Selo je puno starih kuća, zapažam nekoliko čatmara (kuće od blata, slame, pruća i pleve…), krovovi na četiri vode…Neke su urušene, neke se još uvek dobro drže…Nezaštićeni spomenici graditeljstva i tradicije. Mesto gde izvire Crni Timok zove se Pečurica. Uredjeno je kao za izlet, nekoliko stolova i klupa, trava se redovno kosi, milina jedna, prija svežina koja dolazi od rečice…Meštani tu obeležavaju svoje praznike, druže se, svraćaju i namernici, planinari…Blizina Rtnja daje selu dodatni značaj, ima se šta i videti i gde prošetati i planinariti…A božuri…Eh,božuri, to je najvrednije od najvrednijeg što selo ima, a da je od prirode darovano.
Potražite božure u Krivom Viru. Čitavih 15-ak minuta pešice od mesta gde parkirate auto ili vas ostavi prevoz deli vas od rajske bašte, od samoniklog Kosovskog božura koji od sredine maja oboji hrastovu šumu u krv crvenu boju. Ova svetkovina traje oko par nedelja godišnje.
Tupižnica sa svojim grebenom i vertikalnim liticama se lepo nadovezala na božure, a pri silasku smo prošli kroz tunel od jorgovana koji ove godine malo kasni, ali je bio dovoljno izdašan i mirisan da stavi tačku na jedan, po utiscima i mirisima izuzetno bogato proveden dan.
