Više od planinarenja.
Od sela Mikro Papigo popeli se najpre do planinarskog doma, pa do jezera Drakolomni, prespavali, pa sutra pešačili do vrha Gamila (2490m) i vratili se do Papiga. Na žalost zbog zauzetosti doma (imali smo ga na raspolaganju tek jednu noć) nismo stigli i do drugog vrha planine, Astraki koji nam je sve vreme boravka bio pred očiima. Prošli stazom kroz klisuru-kanjon Vikos od sela Mododendri, kupali se na izvorištu rečice Vodomatis i izašli u selo Vikos odakle se pruža veličanstven pogled na predjeni put i samu klisuru.Kada odškrinete vrata istorije balkanskih naroda pripazite se da vas ne potopi bujica dešavanja, raznih seoba, deoba na ovim prostorima, makar i za neki kraći period od 300 godina, što za istoriju i nije neko vreme. Planinu Timfos, venac Pindi, nekada je naseljavao narod po imenu Karakačani (mnogi su čuli za karakačansku ovcu) koji su u svom nomadskom životu dobacili i do naših krajeva, gde su staroplaninske čobane učili da prave kačkavalj. Obližnja klisura Vikos, vrletna i nepristupačna vrvela je od života od vajkada. Stare drvene mostove koji su povezivali sela, zamenili su kameni lučni, a koje su finansirali bogatiji grčki trgovci sredinom 19.-og veka. Danas ih ima na nekoliko desetina očuvanih i upotrebljivih. Obišli smo dva, toliko je bilo vremena. Mnogobrojna sela unaokolo klisure su očigledno renovirana, ali je stil ostao isti, kameni zidovi, kameni krovovi, a prilaz kući kaldrma…Naravno da sam se pitao zašto se Zagori zove baš tako (sigurno nije po mojoj počivšoj tetki Zagorki), otkud reč voda u imenu rečice Vodomatis koja izvire u Vikosu…A i Vikos bi mogao da bude neko vikalište, inače toponim sa Stare planine…Naravno da su ovo moje proizvoljne asocijacije na prožimanje naroda Balkana. Čini mi se samo da prošlost koja je poverena svakom od balkanskih naroda Grci mnogo prilježnije čuvaju od nas. Mi izgledamo bolje znamo šta će biti nego šta je bilo. Uzdamo se u proroke, a istoriju ionako znamo bolje od samih istoričara. Svakako preporučujem da posetite ovaj kraj Grčke, idealno bi bilo da par dana ostavite i za jonsku obalu, blizu je…
“…prošlost koja je poverena svakom od balkanskih naroda Grci mnogo prilježnije čuvaju od nas.”
Ovo je tužna istina. Uporedimo selo Monodendri, koje se pominje u tekstu, i Dojkince, u kojima smo bili pre par nedelja. Mislim da je poređenje dobro zato što su za oba sela karakteristični krovovi od kamenih ploča. U Monodendriju ima dosta novih kuća, ali je stil tradicionalne gradnje ispoštovan gotovo u potpunosti. U Dojkincima radi ko šta stigne/može/hoće (svejedno) i selo je uneređeno skoro do neprepoznatljivosti.
Zagoriu iliti Zagorohoriu iliti Zagorje su naseljavali i Cincari, koje grčki izvori nazivaju i Vlasima. Oni su u početku bili stočari, a među njihovim potomcima bilo je uglednih trgovaca. Na više info tabli u grčkom Zagorju video sam pominjanje Vlaha, a zatim navođenje određenih grčkih imena. Pretpostavljam da je reč ili o naknadno helenizovanim imenima bogatih Cincara ili o imenima koja su sami Cincari svesno helenizovali radi asimilacije (čemu su bili skloni) i afirmacije u društvu.
I jedan osvrt u vezi sa poreklom naziva reke Voidomatis. Prema jednom izvoru, koji favorizuje slovensko poreklo, osim reči voda, tu je i reč majka tj. mati. Metafora o vodi kao majci (života) je zaista predivna. Prema drugom izvoru, koji je naklonjen grčkom poreklu, naziv reke znači “volovo oko” (od vodi – vo i mati – oko), budući da neki volovi imaju bistre plave oči koje asociraju na čistoću i boju ove reke.
Vlado, hvala ti što si me svojim osvrtom naveo da dodam koju reč. Svako dobro!