Lepotu ovih planina upotpunjuju i stećci kojih ima na nekoliko mesta na ovim prostorima. Uz ove koje smo obišli na Čengića Barama na Leliji poznati su i oni ispod vrha Videž na Zelengori. Deluju potpuno nestvarno ti veliki kamenovi koji leže u srcu planine i nema te mašte koja može parirati istini, a istina je to da su oni plod ljudskih ruku stari nekoliko vekova koji opstaju pod vedrim nebom kao rezultat duboke vere i predanosti prirodi ljudi koji su se nazivali Bogumili..
Bogumil…
Smatrali su da izmedju čoveka i Boga nema niti treba da bude posredniika. Nisu imali crkvu već su se molili na raznim lepim mestima u prirodi, ispod drveta, na proplanku, pored jezera…Na takvim mestima su i sahranjivali svoje drage, a grobove obeležavali velikim kamenovima pravilnog oblika. Stranice spomenika su ponekada klesali i ukrašavali, pa se na nekim od njih vide i slike iz života pokojnika, razni ornamenti i drugi ukrasi… Ovakvo poimanje vere niti je odgovaralo crkvi niti ondašnjim vladarima. Kome treba slobodan čovek koji je okrenut Bogu i direktno mu se obraća. Proglašeni su za jeretike, proganjani su, neki prešli u islam i na kraju nestali…Ostali su stećci ti kameni lepotani, večni i moćni simboli snage vere koja je krasila Bogumile. Čudesni spomenici koje možete dodirnuti, a ne platiti ulaznicu za putovanje kroz vekove. Pitam se samo da li bi Hrist da kojim slučajem dodje medju ljude prepoznao svoje učenike i da li bi učenici prepoznali njega. I da li bi otišao medju stećke da na tom mestu potraži svoju braću i sledbenike. Bojim se da ako bi ostao medju nama brzo bio proglašen za jeretika.Stećke koje smo obišli nalaze se na planini Leliji, lokalitet Čengića bare, na oko dva sata hoda od sela Obalj nadomak Kalinovika.Lepu besedu o bogumilima i stećcima održao nam je planinar Vladeta Vuković na samoj nekropoli. Bilo je zadovoljstvo slušati ga u divnom ambijentu. Videoi materijal biće naknadno objavljen na blogu u boljoj rezoluciji.
