Istra…Zgodna je za pesmu, rimuje se sa čista, bistra, lepa kao i drugi morski krajevi ali nikako nije ista. Početak i kraj putovanja obeležio je Plominski zvončić, cvet koji smo videli na jednoj od zidina gradića Plomin na početku staze koja vodi ka Rapcu. Par dana kasnije Plominski zvončić je bio tema razgovora na recepciji Miramar Sunny Hotel gde smo i odseli. Ljubazna direktorka Klaudija mi je onjasnila da je zvončić endemski cvet i kao takav je zaštitnik znak Plomina sa sve manifestacijom u njegovu čast. Nisam čest gost hotela niti sam stručan da procenjujem nivo i kvalitet usluga koje pružaju. Čini mi se da su ovde uspeli da postignu pravu meru profesionalne usluge i srdačnog obraćanja gostu. Pokazalo se po ko zna koji put da su putovanja ipak ljudi, susreti, razgovori, način na koji vam se obraćaju, osmeh koji prati razgovor…Ne da se tu ništa slagati, ovde nisam doživeo osmeh bez sjaja u očima…
U povratku na jednoj od pauza prekraćujem vreme u razgovoru sa Draganom Judin, članom naše grupe, arhitektom u penziji, nekada uspešnom košarkašicom ( bavila se i drugim sportovima). Izvire iz njenih reči raskošno životno iskustvo, dotičemo se muzike i otkriva mi kako tek sada po prvi put u životu ume da potpuno potone u slušanje muzike a sluša muziku ceo život.
Čovek se uči da sluša dok je živ! Ima nade i za mene.
