10.12. Pešačenje po Rudniku uz promenljive vremenske uslove. Sneg, susnežica, kiša, pa suvo…Staza zanimljiva, nekoliko vidikovaca, a posebno lep deo je šuma kroz koju se prolazi na putu ka manastiru Blagoveštenje.Na kraju pešačenja ručak koji su nam priredili domaćini, meštani sela Blaznava. Iz nekog razloga su nas zavoleli i naše pešačenje ne smatraju besposlicom, naprotiv razumeju ga. Proporcionalno broju stanovnika u odnosu na gradove seljaci su često napredniji u razumevanju različitih potreba i želja čoveka u odnosu na otupele i zaglupljene gradjana za koje je život često šablon.
16.12. Sledećeg vikenda, subota obišli krajnji sever Srbije, Bačku. Subotička peščara nije više bezbedna za pešačenje (zbog ilegalnih prelazaka granice…), pa je akcija održana u okolini bunjevačkog sela Tavankut. Zoran Vukomanov, naš domaćin, se trudi da pešačke akcije redovno održava makar i u ravnici s obzirom da su prve planine dostupne tek nakon 3-4 sata vožnje ( ne računam Frušku Goru koju su prošpartali uzduž i popreko). Zahvaljujući Zoranu obišli smo i ovaj kutak Srbije.
17.12.Nedelja na dan izbora nakon glasanja vozom do Fruške Gore. Pešačili nekih 20-ak kilometara. Staza uglavnom šumska kao i većina fruškogorskih staza. Retki su ovde proplanci i livade. Na jednoj od njih neobičan prizor ali samo za Frušku. Livada i konj na njoj.
Slobodan kao
Konj
Na šumom omedjenoj livadi
Naslovna fotografija: Staza ka Blagoveštenju