Nije se desilo zapravo ništa…Niti se šta završilo, niti je šta novo počelo. Vreme, vreme, vreme…Da bi ga razumero čovek ga je spakovao u sate, dane mesece…Bilo bi nepodnošljivo da je ostalo neizmereno…Kao i prostor uostalom. Omedjili smo ga, ispregradjivali dimenzijama dužinom, visinom, širinom…Zamislite da smo u neodredjenom vremenu u neogradjenom prostoru…Pojeo bi nas sopstveni strah od činjenice da nema zidova, krova, da nemaš vrata koja možeš da zaključaš…
A opet ja kao i ostali brojim dane, godine, zaključavam se uveče pre spavanja, pa otključam ujutro, pa opet zaključam kada podjem na posao…i Tako…Prolazi mi (nam) život u brojanju, merenju, otključavanju, zaključavanju… Pred Novu godinu i za vreme praznika lagane praznične šetnje. Kozomor, pa tradicionalno Avala, Zagajička brda, a pred Božić na Bukulju po Badnjak. Sve lepo i ušuškano i praznično.
Autori fotografija: razni
