Aplauz za Milana i Ljupčeta

27.08.2023.

Na povratku sa Željina nasukao nam se autobus u jednoj kratkoj i oštroj krivini. Nije bilo dovoljno mesta da prodjemo bez dodatnog manevra, tj vožnje unazad i u jednom trenutku zadnji deo autobusa je naseo na asfalt… I tako je sve počelo…

U kom trenutku, odakle i kako se pojavio ne znam…Nisam stigao ni da se posavetujem sa vozačem šta ćemo i kako ćemo, mladji čovek žustrih pokreta je već poslovao oko zadnjih točkova. Na nesreću pogonski točak je skliznuo u neasfalirani deo i okretao se u mestu…Očigledno je bilo da treba nešto postaviti ispod točka kako bi se pokrenuo…Dizalica, gumeni profil, podbacivanje pod točak…Sve se dešava nestvarno brzo…Gledam zapanjeno šta čovek i sa kakvom brzinom radi…Pridružuje mu se i njegov prijatelj koji posle par neuspelih pokušaja konačno nalazi pravo mesto za dizalicu, uspevaju da podignu točak taman toliko koliko je potrebno da se podloška podbaci…Autobus se pokrenuo, točak je naseo gde treba, uspeli smo…Uspeli su, bolje reći. Prihvatam onu dizalicu ne bi li i ja malo zamastio ruke…Neprijatno mi je…Oni su zaprljani  do lakta…Odlaze do svojih kola, voze ispred nas i na svakoj sledećoj oštroj krivini izlazi Milan, navodi vozača , bodri ga…Spuštamo se bezbedno, zastajemo na kratko da se pozdravimo…Gromki aplauz, poneka suza, ljudi su potpuno ganuti, nestvarnih sat vremena…Milan i Ljupče. Milan vozi kamion, očigledno ima iskustva sa gabaritnim vozilima, Ljupče je možda mehaničar, jedan od onih koji ume da premosti, prepravi, snnadje se koristeći obično parče žice…

Možda bi se ova pričica završila sa jednim hvala i brzo zaboravila, da Milan i Ljupče nisu uneli toliko energije i posvećenosti da nam pomognu. Mnoge moje predrasude, sumnjičavosti, nepoverenje prema drugim ljudima, zaziranje od nevoljnika koje svakodnevno srećem na ulici, u životu uopšte su se juče razbile u paramparćad. Ljudi iz gradova,  sa manjkom saosećanja i viškom sebičnosti… I onda doživite ovo, i priznate sebi da biste najverovatnije dali gas i prošli pored nevolje koja vam se našla na putu uz opasku ˝˝Ko im je kriv…˝

Danas sam Milanu poslao poruku sa nadom da ćemo se videti kada ponovo dodjem u Vrnjačku banju, da ću se odužiti nekako, a on mi odgovorio porukom ˝Ništa nisi dužan, dovoljan je bio aplauz˝.

Srbija koju volim!

Foto: D: Konakov