Tamo daleko…
Kao skriveni džep duboko unutar nekoga kaputa koga čak ni sam vlasnik teško može da napipa iz prve, nalazi se kraj koji smo posetili prošlog vikenda. Planina Ožalj, kao i obližnji zaseoci, kote i vidikovci se nalaze u Srbiji, ali da bi do njih došli morate preko dve granice u danu. Nedaleko od Priboja predjete u BiH, pa posle vožnje od 8km, dolazite na drugi granični prelaz da bi se ponovo vratili u Srbiju. Nakon raspada bivše države granica je na dva mesta presekla prilazni put, pa tako morate da prvo napustite Srbiju, da bi ponovo ušli u državu iz koje ste izašli. Menjate ništa za ništa, živite apsurd i najbolje je da sve brzo zaboravite i da ne tražite smisao u svemu ovome. Smeštaj u selu Bučju više podseća na motel nego na planinarski dom. Dobro opremljeni četvorokrevetni apartmani i nekoliko dvokrevetnih i trokrevetnih soba. Za preporuku! Kontakt +381 60 0933 163 Biljana Komarica.Dva dana pešačenja kroz bujne četinarske šume, preko rascvetalih livada, proplanaka, kraškog reljefa… Prvog dana obišli Krnjaču, jamu Ledenicu, ponornicu Tmušu i zaseoke Adroviće, Ograde i Zamišalj, a ptošli i pored osnovne škole koja više ne radi. Nekada je tu bilo djaka za dve smene, kažu da su bile retke porodice sa dvoje ili troje, nego su uglavnom imale po petoro i više dece. U Bučju, na mestu našeg smeštaja je bila zadruga koja je u svom sastavu imala oko 400 košnica pčela, zasade šljiva od koje se pravila čuvena sastavačka rakija. Zadruga se bavila i orkupom pečuraka, i drugih plodova iz priroda i sve do devedesetih godina je dobro stajala, da bi se u kriznim vremenima ugasila, a mnogi zaposleni porešli u pribojski FAP.U nedelju prava poslastica. Dinamičniji teren nego prethodnog dana, Ožalj sa svojim liticama nam je pred očima dobar deo dana. Staza vodi preko izvorišta Bučjanske reke koja je u ovim vrelim danima presušila. Pravo otkrovenje je zaselak Srbljanovići. Stare kuće od kamena i drveta, pokrivene šindrom, uglavnoim su puste, srećemo tek jednog od Srbljanovića koji je obnovio svoju i povremeno dolazi. Savršeni mir vlada ovim mestom, poizvaljivali smo se na slobodnom prostoru izmedju nekoliko kuća i proglasili ga centrom sela, trgom…Ne ide nam se odavde… Jedva se nakanismo da podjemo dalje, sledeća pauza je iznad zaseoka Papići, vidikovac ka dolini, ali i ka liticama Ožlja i platoa Babina. U završnom delu staze uživamo u pogledu ka Projiću i kanjonu Sućjeske. Na povratku kući opet isto…Izadji, udji, izadji, udji…I naravno da se zapitate: „KO tu koga zavitlava˝
