Bestragija, pa korak dalje…
Ništa do samih toponima neće bolje opisati kraj koji smo obišli. Vredelo je i duge vožnje i celodnevnog peešačenja. Predeo ispresecan gustim šumama, livadama, doljama i vrtačama, ali i veličanstvenim vidikovcima i isturenim kotama. Idealno mesto da se sakrijete od zakona, ali i da kontrolišete teritoriju. Možete sebe da proglasite za kralja od Nedodjije i da carujete do mile volje, samo je bitno da se ne izgubite jer nema ko da vas nadje….A, ako se i izgubite opet ste na pravom mestu za častan kaj.
Elem, pešaćili smo prostorom omedjenim Burdjanovom Šušulajkom na istoku, Velikom Trestom na jugu, Stenjkinim kamenom (Beljanicom) na zapadu i Suvim dolom i dolinom Rečke na severu…
U povratku napravili pauzu u Zlotu, pa ko šta hoće, od piva i dalje redom…O nekud se začu i vlaška muzika, a ko se jednom pecne na taj ritam vratiće se. Zato je muzika čarolija, objasni ono što reči prećute, a Deki je tu da pokaže ono što mi, obični ne umemo mi da nadjemo i u nadjenom snadjemo.
Hvala Deki!
