Srbija na dlanu, mala je i lepo se vidi. Svaki grad, mestašce, varošica ima svaog čudaka, neobičnog čoveka, posebnog…Nekada se pevalo
Svaki grad i svako more ima svoga Lera
A Beograd ima svogu Matu bombardera…
Pevalo se bokseru Puljaninu Mati Parlovu, voleli smo ga i proglasili da je naš, da je Beogradjanin, takvo je bilo vreme, vreme ljubavi jbg…
Mionica ima svoga Lera i time se upisala u značajna mesta u Srbiji. Spisak takvih čudaka još niko nije objavio, ko zna ako poživim…
Upisala se Mionica i po mnogo pznatijiem Vojvodi Živojinu Mišiću, ali to je već druga priča. pominjem ovio da se neko ne zaleti i upita me po čemu je ovaj kraj poznat.
