Sa dvodnevnog planinarenja, po Staroj planini
Dva fizički zahtevna dana. Loša procena staze, koja je na nekim mestima prvog dana bila teško prohodna, veća visinska razlika od pretpostavljene, mašili smo možda i ukupnu kilometražu, ali smo pogodili u cilj, ili je cilj pogodio nas. Nikada kao do ova dva dana nisam osetio magiju prostora i njegove snage. Prostor i prostranstvo, nema kraja. još manje početka, valjda bi se jedino tako dala opisati Stara planina. Možda če se na fotografijama (a bilo je fotografa, nije da nije…) osetiti i videti ono što rečima nisam siguran da umem da objasnim.
Branislav Petkovic:
“Stara planina od svitanja do sumraka”. Možda sam subjektivan ali prvi dan je bio za anale, 14,5h na nogama i pređenih “samo” 30km. Realno na nekom drugom delu ove iste planine mogli smo preći i 50km za to vreme. Teren na kojem smo bili umorni od silaska a treba ponovo da se penješ i tako u nedogled. Svejedno bilo je jedinstveno iskustvo uz odličnu organizaciju u realno mogućim uslovima. A za fotografije ćemo još da vidimo, jesam bio polumrtav ali je prst stalno bio na obaraču 🙂 Na kraju veliko hvala svima koji su mi pomogli oko mog ranca i obećavam da taj ranac više nikad neću nositi na planinarenje
Vlada Radivojević:
…da, medju nama se potkrao i ranac “ubica”, mnogo nam je zla naneo dok ga nismo ukrotili..Bane se junački nosio sa njim dve trećine dana..
