Sa danasnjrg pesacenja
Valjevske planine su poznate po sirokim livadama, brojnim vidikovcima i potocima. Idealne za dugacka, a zanimljiva pesacenja. E, da ne bude sve lepo i bajkovito, potrudio se covek tj. njegova trapavost i brzopletost. Ponajvise se to naslucuje kod Taorskih vrela. Mozemo samo da pretpostavimo kioliko su to bujne vode bile, dok ih nisu zarobile u rezervoar i sproveli do kosjerickih cesmi. Mozda je moglo i drugacije i Kosjericu voda, a da Taoeska vrela ostanu cela.
Jos malo utisaka sa jucerasnjeg pesacenja po valjevskim planinama
Spomenik Zikici Jovanovicu Spancu
Komunisti su Zikicu slavili kao prvog ustanika u Srbiji, napavili mu spomenik na jednom lepom uzvisenju iznad sela Radanovci gde je i poginuo. Do spomenika napravili asfaltni put kako bi delegacije, postovaoci, ekskurzije dolazile na poklonjenje. Promenise se vremena, Zikicina uloga u ustanku je osporena, ali je spomenik ostao. Ostao je i put koji je povezivao ne samo selo Radanovce i spomenik, nego je dobro dosao i zaseocima u blizini spomenika. Kako je bledela uspomena na Zikicu, tako je i put propadao, da bi danas bio pun rupa, a na nekim mestima je asfalt i nestao, ostala samo zemljana podloga. Jedino sto se jos dobro drzi je spomenik. Meni se dopao, deluje prilicno moderno…Mozda bi ga samo trebalo preimenovati i nazvati “Covek na kraju (asfaltnog) puta.”
