Vlasotince, Gradsko, Tumba, Ostatovica, Ljuboradja sa sladoledom Jeremijino brdo, Šljivovički vis…
Na 300-tinak kilometara od Beograda čini se više života nego u prestonici. U gotovo zapustelom selu Ostatovica, meštanin Dragan, zvani Giša živahan i razgovorljiv priča mi o selu iz davnijih dana, hvali vodu sa izvora u blizini, pita jesmo li bili do tri kamena…Željan je razgovora ali nije nametljiv, lepo se ispričasmo i pozdravismo. Osta on u svojoj tišini da samuje, a ja već danas uživam u nesnosnoj buci dok čekam da se otvori semafor i stignem na posao.
Dan ranije, a posle planinarenja prošetali Vlasotincem, večerali, pa posle kafa na obali reke Vlasine kod starog mlina. Puno je mladog sveta na ulici, toplo je i prijatnoi sedeti uz obalu reke i ćaskati.
Dragana, naša Šopka nam je domaćica, vodič na planini i u Vlasotincu, a tokom razgovora nas je provela kroz istoriju i posebnosti ovog kraja…Priča priču stiže, neke ostaju započete, a nedovršene traže nove susrete, traže vreme…A temu Šopa smo tek spomenuli, a bez priče o Šopima ne ulazi se u ozbiljan razgovor o ovom kraju…
Nešto od planina i predela je zabeleženo na fotografijama, što mojim, što tudjim, a najveći utisak našeg boravka u ovom kraju je srdačnost, gostoprimstvo i ljubav sa kojom nas je doćekala naša Šopka.… Od ovakvih susreta ćemo živeti i biće nam lakše dok ćekamo da se upali zeleno svetlo na semaforu. Možda jednoga dana stvarno i predjemo na drugu, bolju stranu ulice.
U prilogu su i albumi Bojana Radaka i Baneta Petkovića koji su sa puno pažnje zabeležili naš boravak.
Bojanov album, Banetov Vlasotince, april 2024. – Google Photos
