Emotivno pešačenje kroz prostor koji pamti i bolja vremena. Na Pešteru, Giljevi još ima ljudi, stoke berićeta…Ozren i Tičije polje prilično pusto…Mala oaza, kuća Lazovića gde su nas srdačno dočekali uz posluženje rakijom kažu da imaju sve što im treba od hrane i potrepština…I sve mislim da im ni mi nismo neophodni kao društvo za razgovor, više trebaju oni nama da naučimo ponešto o smislu života. Šta bi to oni čuli od nas pametno i zanimljivo…Čini mi se ništa.Hvala Senad Salakovic na lepom druženju i pomoći oko vodjenja po Ozrenu.
