Dva vrha u tri dana boravka na Prokletijama. Polazna tačka prvo (iz pravca Zastana) od nekoliko jezera koja se nalaze u istoimenoj dolini na albanskoj teritoriji oko 4km od granice sa Crnom Gorom.
Uspon na Maja Jezerce (najviši vrh Prokletija 2694m) iziskuje nešto malo više od prosečne planinarske kondicije. Snagu vam „krade“ staza na kojoj se smenjuju škrape, sipar, ogromne kamene gromade koje treba obići ili peti se preko njih, zaostao sneg (na pojedinim mestima ga ima preko cele godine), umori vas ta neophodnost da budete stalno koncentrisani na svaki korak koji napravite. Sa druge stranee veličanstveni ambijent prostora kroz koji hodate daje vam snagu i nadahnuće da se penjete sve više i više, da savladjujete prepreke, da hodate još, još i još…Gubite na snazi, a dobijate na volji i izlazite na vrh sigurno.
Druga polovina avgusta i septembar je period kada su vam šanse da izadjete na vrh najveće jer je za očekivati da se lednik koji se nalazi u završnom delu staze suzi dovoljno da možete bezbedno da prodjete. U suprotnom će vam biti potrebna zimska oprema i neko dovoljno iskusan ko će znati da proceni kvalitet snega i leda i da li uopšte ima smisla koristiti istu ili odustati od uspona. U drugom delu staze obavezno nosite šlem.
Sledeci dan smo popeli Rosni vrh. Dobra energija od juče prisutna je i dalje, staza je lakša za hodanje, završni uspon je vrlo strm i zamoran, a pogled sa vrha čaroban.
Dva sjajna vrha pristupačna svakom prosečnom planinaru koji želi za malo da pomeri granice svoje psihofizičke izdržljivosti..
Akciju je osmislio, organizovao i na terenu uspešno izveo Negoslav Neša Radičević. Učesnika 16. Autori fotografija B.T. A. Nikolić i Vlada Radivojević
