Junak jedne priče („Bosonogi i nebo“ autor Brana Crnčević) je dečak koji vazda hoda bos i koji veruje da ako ode na dovoljno visoko brdo i ako ponese dovoljno dugačak štap može da dohvati nebo, mesec zvezde…Zašto ovo pominjem, pa eto… Poželeh i ja, makar i obuven da vidim sunce i nebo, nevidljivi su već nekoliko dana nad Beogradom. Nije se sunce sakrilo iza oblaka, nema ni oblaka, izmedju nas oblaka i sunca se isprečilo ono što dišemo. Što reče skoro neko, u osnovnoj školi se uči da vazduh nema ni ukus ni miris, a ovaj naš ima sve to, čak je i opipljiv. Bukulja je očigledno suviše blizu Beograda i ne dovoljno visoka da bi mi se sunce javilo, ali sam video nebo i disao vazduh bez mirisa i ukusa. Meni dosta.
