Uspon na Pasjak
(ili kad vas život časti)
Ljutnem se na život kada pomislim da mi je nešto nepravedno zakinuo, sa druge strane njegove poklone primam i ne puitam se da li sam ih zaslužio. Prosle subote, 4.jula, bio sa počašćen lepim susretom na Kučkim planinama, vrh Surdup. Nas 10-ak planinara iz Beograda zatičemo na vrhu Milana Radovića planinara iz Podgorice (klub visokogoraca) sa sinovima. Došao je na moju molbu i pored svojih obaveza da nam pomogne oko uspona na Pasjak, jedan od najatraktivnijih vrhova Kučkih planina.
Sam uspon kada dodjete pod stenu ne traje dugo, manje od sat vremena, rekao bih da ni tehnički nije preterano zahtevan, ali je na nekoliko mesta prostor za kretanje i reagovanje prilično sužen i tu se krije prava opasnost obzirom da ste sve vreme na eksponiranom prostoru…Uz Milanovo vodjenje i pomocć iskusnijih članova grupe (Joca Špinja i Neša Radičević), popesmo se i sidjosmo bezbedno. Pogled sa Pasjaka je posebano lep i drugaciji od pogleda sa okolnih vrhova. Nije za preporuku da ga penjete bez pratnje nekoga ko vec nije bio na njemu i za one sa manjim planinarskim iskustvom na slicniom planinama.
