Cilj nam je bila Ćaba, lakše dostupan vrh na jugoistočnoj strani Veleža. Taman da ne bude preteško posle noćne vožnje iz Beograda, a opet da bude vrh na Veležu, da nas želja mine i podseti na spektakularan uspon od pre godinu i po…Naravno, posle Ćabe, puni oduševljenja nastavili smo ka Botinu. U blizini samog vrha odlučimo da se ispenjemo na jednu isturenu kotu sa lepim pogledom. Probili smo odavno dogovoreno vreme za povratak i rešili da ne idemo dalje, ali nije to bio jedini razlog našeg odustajanja. Nije Botin vrh na koji se tek tako izlazi, reda radi…Kao da smo čuli kako nam planina govori: „Gde ćete, gde ste pošli, pa zar vam nije dovoljno ovo što ste imali do sada… Sunčan dan, lepi pogledi, pustila sam vas da uživate, nisam vas šibala vetrom, niti morila zimom…A vi biste hteli da lupite recku, još jedan vrh; e to ne može…Hajte vi polako nazad odakle ste došli, sunce vam je već na zalasku, nemate još puno vremena…A niste mi više ni toliko simpatični, hajte dok nisam nagnala vetar da vas potera.˝ Nije bilo potrebno, razumeli smo se dobro, utisaka je bilo ionako previše za jedan dan. Imaće se šta sanjati pri povratku za Beograd.
U prilogu je i trek zabeležen telefonom, nije najprecizniji, obzirom da je tek povremene beležio stvarnu stazu kojom smo išli, a nedostajuće tačke naknadno povezivao. Naravno da je visinska razlika preterana, ali je dužina staze približno tačna.
Poslednjih šest fotografija autor: Pavle Komatina
Total climbing: 1887 m
Total descent: -1834 m
oko 1200-1300 m uspona i silaska